Poziv na screening savremenog kineskog videa

1. Video
   program 

Veliki deo
literature posvećen boom-u savremene
kineske umetnosti uglavnom se

bavi
procesom estetske modernizacije koji ispunjava program međunarodnih izložbi,

prevodeći
društvene i ekonomske implikacije jedne zemlje u naponu globalizacije u

kritička
dostignuća koja održavaju njenu 'čudesnu kreativnost'.

Iako
se takav vid diskursa podstiče transformativnim predstavama o urbanom rastu,

društvenom
razvoju i ekonomskom raslojavanju, i umnogome tumači kao sekularna

slika
promene credo-a i mentaliteta
kineskog društva u naponu, ređe se susrećemo

sa
manje očiglednim pojavama vezanim za promenljivu prirodu privatne i javne

prostornosti kao kulturalno i
subjektivno konstruisanom procesu.

Usmeravajući
pažnju na procese prostornog putovanja i proizvodnje sećanja u filmskim

eksperimentima
ovih umetnika – bili oni dokumentarni dokazi, izmišljena putovanja ili

lični
dnevnici –
prefinjeni komentari o otkrivanju sopstva pojavljuju se u potpuno novom

vidu.
Oni više ne
prebivaju na ruševinama prošlosti – u njenim simbolima, ikonografijama

i idolima
–
već počivaju
na ruševinama sadašnjosti, otkrivajući mentalne, psihološke i

prostorne
veze koje
generisu subjektivne pristupe savremenoj kineskoj stvarnosti. Otud

je
mobilizacija arhitektonike koju nalazimo u filmskoj sintaksi ovde prikazanih
radova,

korisna za
otkrivanje ideoloških i prostornih međuodnosa koji postoje između procesa

stvaranja
sopstva i društvenog angažmana, naročito ako su i jedno i drugo podvrgnuti

radikalnom
prilagođavanju u ime kolektivnog napretka i nacionalnog
sjaja.

Javna
posmatranja predstavljaju
pokušaj teorijskog i estetskog rasvetljavanja

promenljive
psihe i procesâ formiranja identiteta u savremenoj Kini putem estetskog,

ponovnog
odigravanja u filmskom prostoru. Nakon dubokih istorijskih promena

određenih
vidovima transkulturalnog regionalizma i denacionalizacije koja se odvija

na
azijskom kontinentu, udubljivanje u reprezentativni aparat sopstva u stvarnosti

Kine
zahvaćene procesom globalizacije, neophodna je vežba za svakoga koga zanima

da
se drzne i uđe u još nekodirano područje javne kulture, gde umrežena društva i

apolitične
subjektivnosti oblikuju nova sociološka uporišta.

Redosled
projekcija

Čen
Sjaojun

Nekoliko
trenutaka što sežu do noći, 2002,
11’30’’

Lu
Čunšeng

Trocki
ubijen u leto, gospoda u finansijskoj krizi postala još
utučenija, 2003,
22’

Sun
Sjun

Rekvijem,
animacija u boji, 2007, 7’21’’

Džang
Ding

Velika
era, 2007,
14’

Ši
Ćing

Crni
tabu, 2001–2004,
10’

Botanička
bašta u Pekingu, 2006,
16’

Ćju
Ansjoang

Minguo
pejzaž, crno-bela
animacija, 2007, 14’33’’

Gao
Šćjang

Veliki
most, 2007,
26’45’’

**************************************************************

2. Diskusija 

Iako
se u programu projekcija Javnih
posmatranja nalazi izbor video-radova snimljenih

uglavnom u
minuloj deceniji (posle 2000. godine) i koji predstavljaju mnoštvo umetnika

iz
različitih generacija, javna prezentacija pružiće jedan širi pregled istorijskih
premisa

i
estetskih narativa koji su se razvili oko diskursa o savremenoj kineskoj
umetnosti od

1990-ih do
danas. Zamišljena kao konceptualno putovanje kroz reference „pokretnih

slika“,
umetnika i
događaja koji su definisali promenljivi etos jedne ere, ova prezentacija

predlaže
transverzalno iščitavanje novije istorije obeleženom velikom produkcijom

video-radova
i filmskih eksperimenata koji konačno imaju za cilj kontekstualizaciju ulaska

Kine
u međunarodne vode, i odbranu njenog vlastitog „mesta“ na globalnoj
pozornici.

**************************************************************

Beatriče
Leanca (Italija),
živi i radi u Pekingu.

Umetnička
kritičarka i nezavisni istraživač azijske umetnosti i kulture. Magistrirala je

istočnoazijske
studije na Univerzitetu Ka Foskari u Veneciji, 2002. godine, nakon čega

se
pridružila Kineskom umetničkom arhivu (CAAW) pod upravom umetnika/arhitekte Aja

Vejveja, kao
kustos i generalni direktor do 2005. Radila je kao konsultant i za međunarodne

projekte za
Muzej savremene umetnosti u Njujorku, Međunarodni centar za fotografiju,

Pro
Helvetia, Kraljevski koledž umetnosti itd. Opširno je pisala o savremenoj
umetnosti u

Kini
i Aziji za razne publikacije, a ujedno i kao dopisnik iz Kine za časopis Fleš art

internešenel.

Izložbe na
kojima je bila kustos uključuju projekte na Bijenalima u Pekingu i Šangaju, na

Bijenalu
arhitekture i urbanizma u Šendženu. Takođe jedan je od osnivača i kodirektor

festivala Borderline-Moving Images – www.borderlinefestival.org
(2006/2007). U 2006.

osnovala je
atelje BAO (www.thebao.com), kreativni
studio za integrisana istraživanja

uredničke,
kustoske i dizajnerske prakse. Nedavno je prisustvovala konferenciji

„Prevazilaženje
razlika – savremena kineska umetnost u globalnom kontekstu“ u Kući

svetskih
kultura (HKW) u Berlinu, a u Milanu predstavila Emporijum – Novi zajednički

osećaj prostora, veliku grupnu izložbu
na kojoj je učestvovalo 27 umetnika iz Kine,

Japana i
Južne Koreje.