Subota, 20. februar, 18h; Latinska Amerika- fabrika revolucije (II deo, The Revolution Will Not Be Televised)

         Dogadjaji u Juznoj
Americi u protekle dve decenije predstavljaju najradikalniju
alternativu/kontratezu globalnom kapitalistickom poretku posle pada
Berlinskog zida. Dok u najrazvijenijim kapitalistickim zemljama
vlada ideologija bezalternativnosti kapitalizma ili neoliberalne
utopije, i dok u post-socijalistickim zemljama vladaju
antikomunisticki sentimenti i nade u uspostavljanje "normalnog"
kapitalizma nakon trnovitog puta tranzicije, borba koja se vodi u
Juznoj Americi pokazuje da ideje klasne politike, socijalizma i
radnickog samoupravljanja nisu mrtve, i da i dalje predstavljaju
legitimnu i realnu alternativu globalnom kapitalizmu. Ova borba se
vodi ne samo protiv lokalne burzoazije, politicara i vojne elite -
vec protiv njihovih mnogo mocnijih saveznika - neokolonijalnih
teznji SAD koje su tokom citavog 20. veka agresivno opstruirale
demokratske procese u juznoamerickim zemljama, i neoliberalne
ofanzive finansijskih institucija poput MMF-a i Svetske Banke.
Uspostavljanje levih vlada i masovno preuzimanje fabrika i preduzeca
od strane radnika pokazuju da je otpor globalnom kapitalu moguc u
sred njegove najzesce ofanzive.

Buduci
da je izvestavanje o vaznim dogadjajima u Juznoj Americi odsutno u
srpskim medijima, odlucili smo da prikazemo
filmove The War On Democracy,
The Revolution Will Not Be Televised,
i The Take,
i zapocnemo razgovore na temu juznoamerickog otpora kapitalizmu i
imperijalizmu i perspektiva radnickog organizovanja u Srbiji.

                                                                                                                                                                                    CRuzok

>>>>>>>>>>>>

Druga projekcija: Subota, 20. februar, 18h

The
Revolution Will Not Be Televised
(Kim Bartley i Donnacha Ó Briain, 2002) je film o Ugu Cavezu,
izabranom predsedniku Venecuele od 1998. godine, i o drzavnom udaru,
podrzanom od strane vlade Sjedinjenih Drzava, koji mu je na kratko
uskratio vlast. On je podrzan od strane radnicke klase Venecuele, a
protivnici su mu mocna struktura, pre svega magnati naftnih
kompanija, koji bi ga rado videli uklonjenog. Dva nezavisna filmska
stvaraoca bili su u predsednickoj palati 11. aprila 2002, kada je
nasilno udaljen sa polozaja. Oni su takodje bili prisutni i 48 sati
kasnije, kada se sa zadovoljnim saradnicima vratio na vlast. Njihovi
snimci beleze verovatno najkraci drzavni udar u istoriji. Oni
govore o politickom nametanju i o portretu coveka kojeg Wall Street
Journal oznacava kao „najvecu glavobolju Vasingtona“ - posle
vecite, Kube.

--------------------------------------

CRuzok je marksisticki kolektiv koji u kontekstu tranzicije i politicke
dezorijentisanosti koja je prati na ideoloskom planu, pokusava da
reafirmise marksisticko nasledje. U momentu opste stigmatizacije
radikalne levice i njenog odsustva sa politicke scene, smatramo da je
neophodno iznalazenje novih strategija za reprezentaciju marksisticke
levice u javnosti.

Kontekst galerija,
Centar za kulturu "Stari Grad"
Kapetan Misina 6a